Štampaj

Mnogi psi dobro podnose rimadil, osim onih koji uginu

Mnogi-psi-dobro-podnose-rimadil-osim-onih-koji-uginu1Zahvaljujući velikim reklamnim kampanjama, Rimadil je promenio način na koji veterinari leče pse, a interesovanje vlasnika pasa za ovaj vid terapije vremenom je zabeležio veliki porast.

Danas, međutim, ovih reklama više nema. Razlog tome su sudbine pasa među kojima je i Montana, šestogodišnji sibirski haski koji je primljen u veterinarsku kliniku u Bruklinu, Njujork sa ukočenim zadnjim nogama. Njoj je propisana teriapija Rimadilom, koja je isprva delovala.

Međutim, Montana je ubrzo izgubila apetit, a njeno telo postalo je otečeno; umesto da hoda, pas je počeo da se tetura, dok u potpunosti nije prestao da se kreće. Jeo je lišće, često povraćao, imao napade, dok na kraju nije uspavan. Autopsija je pokazala ozbiljno oštećenje jetre, čiji je uzrok bila loša reakcija na lek.

Farmaceutska industrija za kućne ljubimce danas predstavlja izuzetno razvijen i unosan posao, čija se vrednost procenjuje na tri milijarde dolara, a Rimadil je jedan od najbolje prodavanih proizvoda ove industrije.

Više od četiri miliona pasa u SAD i još toliko širom sveta primilo je terapiju ovim lekom. Kompanija Pfizer Inc. zaradila je na ovaj način desetine miliona dolara i udovoljila mnogim veterinarima i vlasnicima pasa. Međutim, korišćenje ovog leka prati kontroverza, budući da su se mnogi vlasnici kućnih ljubimaca požalili da im niko nije ukazao na rizike korišćenja ovih proizvoda.

Montanina vlasnica Anđela Giljo jedna je od njih. Nakon što je obavestila proizvođača Rimadila i FDA o smrti svog relativno mladog psa, Pfizer Inc. joj je ponudio 440 dolara kao "gest dobre volje" kojim bi mogla da pokrije deo veterinarskih troškova. Uvređena ponudom, uz koju je išla molba da nikome ne govori o novcu koji je dobila, Anđela je odbila da potpiše ugovor i uzme nadoknadu. Moja savest mi ne bi dopustila da ih oslobodim optužbi, objašnjava ona.

Nakon prijava vlasnika o neželjenim reakcijama na lek i smrti uzrokovanoj njim, koje su masovno stizale u FDA, agencija je sugerisala proizvođaču da uz proizvod izdaje uputstvo u kom bi se navelo da lek može uzrokovati smrt. Kompanija je pristala da ovu reč uključi u uputstva na pakovanju i etiketama, ali je kategorički odbila da reč upotrebi u radio i TV kampanjama.

Edvard V. Kana, direktor tehničkog servisa za proizvode za životinje, istakao je da se rizik odnosi na ukupno 1% pasa podvrgnutih ovoj terapiji i da je kompanija u svim slučajevima blagovremeno reagovala na prijave neželjenih efekata.

Od lansiranja Rimadila 1997. godine, FDA je primila oko 1.000 prijava smrti ili uspavljivanja pasa, kao i 7.000 neželjenih reakcija na ovaj lek. Ove brojke uključuju i slučajeve za koje nije utvrđeno da su uzrokovani Rimadilom i koji se moraju naknadno proveriti, pa je na nekima od njih izvršena autopsija.

Iz Pfizera kažu da su analizirali slučajeve u kojima su psi tretirani ovim lekom uginuli tokom 1998. godine. Rezultati su pokazali da je svega 12% slučajeva mglo biti uzrokovano Rimadilom, 22% verovatno nije uzrokovano njim, dok za ostatak nije bilo dovoljno podataka.

Lek je i dalje odobren

Uprkos problemima, iz FDA kažu da Rimadil ispunjava uslove prisustva na tržištu, pod uslovom predostrožnosti veterinara. Ovo podrazumeva savetovanje vlasnika i upozoravanje na neželjene reakcije na koje treba obratiti pažnju, kao i periodične preglede i analize jetre.

Kroz nekoliko nedelja Pfizer će početi sa dodavanjem deklaracije o bezbednosti proizvoda direktno na pakovanje. Ovo je prvi put da FDA i Pfizer preduzimaju ovaj korak u svetu lekova za životinje.

Rimadil, generički karprofen, predstavlja lek protiv upala, koji je isprva bio namenjen ljudima. Razvila ga je Roche laboratorija još 1988. godine i primila odobrenje od FDA, ali je odložila planove o lansiranju leka na tržište nakon što je zaključeno da u prodaji postoji mnogo sličnih lekova. Osim toga, neki od stručnih saradnika izrazili su svoje sumnje u bezbednost leka, budući da je između 14% i 20% testiranih subjekata pokazalo sumnjive funkcije jetre.

Ideja o preusmeravanju proizvoda na životinje ubrzo je razvijena. Nakon nekoliko korporativnih transakcija, lek je lansirala kompanija Pfizer Inc.
Testiranje lekova za životinje manjeg je obima nego ono koje se radi za lekove za ljude, pa je on ubrzo dobio odobrenje FDA.

Oko 500 pasa dobilo je Rimadil u različitim krugovima testiranja, što je čak pet puta manje od broja ispitanika kada se testiraju lekovi za ljude. Neki psi pokazali su sumnjive aktivnosti jetre, a jedan madi bigl je uginuo od prevelike doze. Međutim, kod većine pasa FDA nije utvrdila neželjene reakcije, pa je lek konačno odobren početkom 1997. godine.

Iste godine FDA je dozvolila reklamiranje lekova za životinje na TV-u. U reklami za ovaj lek pojavljivao se labrador koji je bio vidno srećniji i zdraviji nakon terapije. Osim toga, pojavili su se i oglasi u štampanim medijima, kao i PR kampanje. Marketing kampanja Rimadila obuhvatila je 1.785 štampanih oglasa, 856 radio reklama i 245 TV izveštaja, generišući na ovaj način 25,5 miliona pozitivnih utisaka o proizvodu.

Veterinari su isprva bili zbunjeni efektima leka. Rezultati su u nekim slučajevima bili gotovo čudesni, objašnjava Dejvid Viten iz klinike Hilldale u Mičigenu. Koristim ovaj lek i za svog psa i veoma je efikasan. Međutim, kao i sa svim lekovima, neželjeni efekti su svakako problem, objašnjava on.

Prve žalbe

Nekoliko meseci nakon lansiranja, veterinari Univerziteta Kolorado primetili su problematične reakcije, kojima su naročito bili pogođeni labrador retriveri. Nakon studije bezbednosti koja je pokazala da lek loše utiče na bigla, sprovedena je još jedna, manja analiza, koja se odnosila na labradore, ali nije dala značajne rezultate.

Bil Keler, veterinarski stručnjak u FDA, kaže da uvek postoji rizik da se u praksi pokažu neželjeni rezultati koji u preliminarnim analizama nisu bili primetni. Međutim, prijava ovog leka bilo je na stotine. FDA je 1996. godine primila ukupno 3.000 prijava neželjenih reakcija pasa na lek, a naredne godine, nakon pojave Rimadila, samo ovaj lek imao je više od toliko prijava.

Uprkos tome, kompanija je u početku odbijala da doda upozorenje o mogućoj smrti životinje na pakovanje.

U međuvremenu, potražnja za Rimadilom je rasla. Vlasnici su svedočili da ih je, pre svega, privukla agresivna reklamna kampanja. S druge strane, veterinari su mogli da zapaze pozitivne efekte leka, a svakom novom narudžbinom od kompanije su dobijali specijalne pogodnosti.

Iako je uputstvo kompanije vetrinarima govorilo da moraju ukazati vlasnicima na neželjene reakcije na lek, poput povraćanja, letargije i dijareje, mnogi to očigledno nisu učinili.

Dona Alen podvrgla je terapiji svog psa, nakon što je bez dodatnih objašnjenja dobila od veterinara ovaj lek. Iako pas nije hteo da ga uzme, ja sam ga naterala, objašnjava vlasnica, misleći da postupa ispravno. Nakon nekoliko nedelja, pas je počeo da povraća, a ubrzo je nestao.

Pronađen je bez svesti u jednom jarku, a vlasnica ga je odmah odvela veterinaru. Ipak, petogodišnjem psu nije bilo pomoći, pa je ubrzo uginuo. Veterinar koji ga je lečio nije želeo da implicira da je uzrok smrti Rimadil, sve dok vlasnica nije zahtevala da se organi njenog psa pošalju na dodatnu analizu, koja je ukazala na trovanje jetre.

Vlasnica je nakon ovoga svim lokalnim veterinarima poslala upozorenje da je reč o opasnom leku koji, iako leči neke pse, druge ubija.

Reč na "S"

Žalbe na lek bivale su sve veće, pa je FDA sugerisala proizvođaču da revidira deklaraciju proizvoda. Na pakovanje je dodato upozorenje o "fatalnom ishodu" kao mogućem efektu upotrebe ove vrste lekova, ali ne i konkretno ovog leka. Nakon pregovora na omotu se ipak našlo i upozorenje o mogućoj smrti životinje. Budući da nisu hteli isto da učine sa radio i TV reklamama, odlučili su da prestanu sa njihovim emitovanjem.

Kompanija je ponudila vlasnicima čiji su psi uginuli novčanu nadoknadu za troškove lečenja. Međutim, prodaja ovog leka uprkos svemu zabeležila je rast, a korisnici mu pridaju veliku važnost i odlučuju se za njegovu upotrebu bez obzira na posledice.

Rodžer Vilijams je davao Rimadil svom psu više od godinu dana i veruje da je lek doprineo bržoj smrti njegovog psa. Međutim, kada bih znao sve što sada znam, ponovo bih učinio istu stvar, objašnjava on. Razlika je samo u tome što bih znao šta da očekujem. Bez Rimadila, moj pas je bio očajan. Čemu onda duži život ako ga pas ne provede onako kako treba?

Autor: Chris Adams Staff Reporter, The Wall Street Journal
Izvor: www.dogsnaturallymagazine.com

Tekst ili delove teksta je zabranjeno prepisivati, štampati, objavljivati, prodavati, bez naše pismene dozvole. Dozvoljeno je navođenje linka koji upućuje na ovaj blog/članak ili korištenje dugmeta “deljenje” (Facebook, Twitter i ostali dugmići…) koje se nalazi ispod svakog članka.

Preporučujemo

Društvo za spoljnu i unutrašnju trgovinu NEW INSTINCT  Beograd - Zvezdara , tel /fax . 011/ 28 31 727 , 063/ 8735 171, Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

MB 20842725, PIB: 107641963

Copyright © 2013 New Instinct doo, Sva prava zadržana
Ovaj veb sajt i bilo koji njegov sadržaj ne smeju se umnožavati, reprodukovati, ponovo objavljivati,
učitavati, postavljati, prenositi, distribuirati ili koristiti za kreiranje izvedenih dela,
bez prethodne pismene saglasnosti New Instinct doo.