Štampaj

I psi su ljudi!

I-psi-su-ljudiTokom poslednje dve godine, moje kolege i ja smo započeli treniranje pasa koji su pripremani za magnetnu rezonancu - sasvim budni i nevezani. Naš cilj bio je da odredimo način na koji pseći mozak funkcioniše i, još važnije, da zaključimo šta oni misle o ljudima. Sada, nakon treniranja i skeniranja nekoliko desetina pasa, zaključak kome se ne mogu oteti je da su psi takođe i ljudi.

Usled činjenice da psi ne mogu da pričaju, naučnici su se oslonili na biheviorističke opservacije, kako bi saznali o čemu oni razmišljaju. To je problematično. Ne možete upitati psa zbog čega on nešto radi. A svakako ne možete znati kako se on oseća. Izgledi da se "ulovi" odgovor na pitanja o životinjskim osećanjima plaši mnoge naučnike. Najzad, ispitivanje životinja je izuzetno kompleksan zadatak. Bilo je lako zastraniti u odgonetanju teških pitanja o životinjama i njihovim emocijama, jer na ta pitanja nije bilo moguće odgovoriti.

Do sada.

Zavirivši direktno u njihove mozgove i prevazilazeći okvire biheviorizma, magnetna rezonanca nam je rekla štošta o unutrašnjim stanjima kod pasa. Ovakva skeniranja vrše se u glasnim, zatvorenim prostorima. Ljudi ih ne vole, a prilikom skeniranja neophodno je ostati nepomičan. Uobičajena veterinarska praksa govori da morati psu dati anesteziju kako se ne bi pomerali prilikom skeniranja. Međutim, neurološke studije se ne mogu izvoditi nad psima pod anestezijom. Barem se iz njih ne može izvesti nikakav zanimljiv zaključak, vezan za percepciju ili emocije.

I-psi-su-ljudi2U eksperimentu smo od početka tretirali pse kao osobe. Napravili smo obrazac saglasnosti, kao da je reč o deci, koji su potpisivali vlasnici pasa. Istakli smo da je učešće u studiji dobrovoljno i da pas ima pravo da odustane. Koristili smo samo pozitivne metode treniranja. Bez sedativa. Bez zabrana. Ukoliko pas nije želeo da uđe u skener, mogao je da ode. Isto je bilo i sa svim ljudskim volonterima.
Moja kuca Kali je učestvovala prva. Spasena iz azila, Kali je bila crni mršavi mešanac terijera. Dosledna svojim korenima, više je volela da lovi veverice i zečeve po dvorištu nego da se sklupča u moje krilo. Posedovala je prirodnu radoznalost, koja ju je verovatno dovela u azil, ali je i znatno olakšala trening.

Uz podršku mog prijatelja Marka Spivaka, trenera pasa, počeli smo da učimo Kali da ulazi u imitaciju skenera koju sam načinio u svojoj dnevnoj sobi. Naučila je da se popne uz stepenice i uđe u cev, smesti glavu u posebno napravljen naslon za vilicu i leži mirno u intervalima koji su dostizali dužinu i do 30 sekundi. Naučila je i da nosi štitnike za uši, koji su štitili njen osetljivi sluh od buke skenera koja je dostizala jačinu od 95 decibela.

Nakon nekoliko meseci treninga, nagrađeni smo prvim mapama moždane aktivnosti. Na prvom testu izmerili smo Kalin neurološki odgovor na dva signala u skeneru. U kasnijim eksperimentima, čiji rezultati još nisu objavljeni, odredili smo koji delovi njenog mozga razlikuju mirise poznatih i nepoznatih pasa i ljudi.
Ubrzo je lokalna zajednica pasa čula za našu misiju da odgonetnemo pseća razmišljanja. Tokom jedne godine formirali smo tim od nekoliko desetina pasa koji su se pridružili eksperimentu.

Iako tek počinjemo da dajemo odgovore na osnovna pitanja o psećem mozgu, ne možemo da ignorišemo zapanjujuću sličnost između pasa i ljudi, kada je reč o strukturi i funkciji ključnog regiona: repatog jedra (nucleus caudatus).

Bogato dopaminskim receptorima, repato jedro smešteno je između moždanog stabla i moždane kore. Kod ljudi ono ima ključnu funkciju u iščekivanju stvari koje pričinjavaju zadovoljstvo, kao što je hrana, ljubav i novac. Da li, međutim, možemo da okrenemo asocijaciju i zaključimo o čemu subjekat razmišlja na osnovu aktivnosti ove oblasti? Usled velike kompleksnosti načina na koje su različiti delovi mozga međusobno povezani, nije uvek moguće povezati samo jednu kognitivnu funkciju ili osećanje sa samo jednom moždanom funkcijom.

Međutim, repato jedro može predstavljati izuzetak. Određeni delovi ovog centra istiu se konzistentnošću aktivacije kada se povežu sa stvarima koje pričinjavaju zadovoljstvo. Njegova aktivacija je tako ujednačena da, pod adekvatnim okolnostima, ona može da predvidi naše sklonosti kada je reč o hrani, muzici, lepoti itd.

Zaključili smo da je kod pasa aktivnost repatog jedra pojačana kao odgovor na gestikulacije koje se dovode u vezu sa hranom. Centar se takođe aktivira pod uticajem mirisa poznatih ljudi. Preliminarni testovi pokazali su da se centar aktivira kada se vlasnik vrati u vidokrug, nakon što iz njega na momenat nestane. Da li ova otkrića dokazuju da nas psi vole? Ne sasvim. Međutim, mnoge slične stvarikoje aktiviraju ljudsko produženo jedro, a koje su povezan sa pozitivnim emocijama, takođe aktiviraju i pseće jedro. Neurolozi ovo nazivaju funkcionalnom hormologijom i smatraju da ona može biti indikator psećih emocija.

Sposobnost da iskuse pozitivne emocije, poput ljubavi i privrženosti, značila bi da psi poseduju nivo svesti koji se može uporediti sa onim kod dece.Ova sposobnost sugeriše nam da preispitamo odnos koji sada imamo prema psima".

Psi su veoma dugo smatrani za imovinu. Iako zakon o dobrobiti životinja iz 1966. godine i državni zakoni utiču na poboljšanje načina na koji ih tretiramo, ti zakoni ih takođe posmatraju kao stvari, s tim što pokazuju tendenciju da umanje njihovu patnju.

Korišćenjem magnetne rezonance u pomeranju granica biheviorizma, ne možemo se više kriti od dokaza. Psi, a verovatno i većina drugih životinja (naročito naši najbliži rođaci, primati), verovatno poseduju emocije, baš kao i mi. To znači da moramo da preispitamo svoj odnos prema njima.

I-psi-su-ljudi3Jedna od alternativa u ponšanju je ophođenje prema njima kao prema jednoj vrsti osoba, svesnih bića, pre svega kada je reč o životinjama koje pokazuju neurobiološke dokaze o posedovanju emocija. Mnoge spasilačke ekipe već koriste oznaku "čuvar" da opišu one koji brinu o ljudima, čiji su ljudi štićenici i koji imaju odgovornost u brizi o drugima. Ukoliko se pas ne pokaže kao dobar čuvar, postoji mogućnost da on bude prebačen negde drugde. Međutim, ne postoje zakoni koji štite životinje kao štićenike, pa pokušaji organizacija da funkcionišu pod modelom zaštitnika nemaju dobru pravnu osnovu da zaštite interese životinja.

Ako odemo korak dalje i zagarantujemo psima status persone, obezbedićemo im dodatnu zaštitu od eksploatacije. Ilegalne farme pasa, laboratorijski psi i trkački psi biće zabranjeni, jer će kršiti osnovno pravo jedne osobe.

Pretpostavljam da je ljudsko društvo udaljeno mnogo godina od spremnosti da prihvati pse kao osobe. Ipak, nedavne presude Višeg suda uključile su neurološka saznanja, a to ostavlja nadu da će naš cilj jednom biti ostvaren. U dva slučaja sud je presudio da maloletni prestupnici ne mogu biti osuđeni na doživotnu zatvorsku kaznu bez mogućnosti pomilovanja. Kao deo presude citiran je izveštaj neurološkog skeniranja, koji je pokazao da ljudski mozak nije zreo u periodu adolescencije.

Iako ovaj slučaj nema nikakve veze sa psećom svešću, sudije su otvorile vrata neurološkim studijama u sudnici. Možda ćemo jednog dana biti i svedoci slučaja odbrane psećih prava, zasnovane na otkrićima neuroloških studija.

Gregory Berns je profesor neuroekonomije na Univerzitetu Emory i autor publikacije "How dogs love us: A neuroscientist and his adopted dog decode the canine brain".

Autor: Gregory Berns
IZVOR: www.nytimes.com

Ovaj blog i njegov sadržaj ne smeju se umnožavati, reprodukovati, ponovo objavljivati, učitavati, postavljati, prenositi, distribuirati ili koristiti za kreiranje izvedenih dela, bez prethodne pismene saglasnosti New Instinct doo.

Preporučujemo

Društvo za spoljnu i unutrašnju trgovinu NEW INSTINCT  Beograd - Zvezdara , tel /fax . 011/ 28 31 727 , 063/ 8735 171, Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

MB 20842725, PIB: 107641963

Copyright © 2013 New Instinct doo, Sva prava zadržana
Ovaj veb sajt i bilo koji njegov sadržaj ne smeju se umnožavati, reprodukovati, ponovo objavljivati,
učitavati, postavljati, prenositi, distribuirati ili koristiti za kreiranje izvedenih dela,
bez prethodne pismene saglasnosti New Instinct doo.