Štampaj

Zbog ovoga treneri pasa treba da preispitaju svoje metode

Zbog-ovoga-treneri-pasa-treba-da-preispitaju-svoje-metode100Profesor Džon Bredšo predvodnik je revolucije u izučavanju psećeg ponašanja. „Psi ne žele da kontrolišu ljude, već žele da kontrolišu sopstvene živote“, kaže on.

Na početku je neophodno da naglasimo da Bredšo nije pseći trener. On nije došao u moju kuću da mog psa Lili pretvori u novu ličnost. On je naučnik - osnivač i direktor Atrozoološkog instituta na Bristol univerzitetu, a poslednjih 25 godina posvetio je proučavanju domaćih pasa. Napisao je sjajnu knjigu "In defence of the dog" ("U odbranu psa"), koja je već dospela na liste najprodavanijih knjiga u SAD, a koja je na dobrom putu da postane i obavezno štivo za sve ljubitelje pasa. Bredšo nije zainteresovan za "rekla-kazala" teorije o psima. Njegove metode su tolerantne, jasne i bezopasne, a zainteresovan je samo za ono što može imati naučnu potporu. Njegova knjiga je otkrovenje - velika revizija načina na koji razumemo pse, zaokret u tradicionalnoj dogmi vaspitavanja pasa.

Zbog-ovoga-treneri-pasa-treba-da-preispitaju-svoje-metode300Ideja uspostavljanja dominacije nad psom tako je rasprostranjena, da neki vlasnici ulažu velike napore da to učine. Stav da se psi, kao potomci vukova, ponašaju kao preci i razmišljaju kao čopor, nametnuli su nam treneri poput Cezara Milana. Uvreženo mišljenje kaže da psi teže dominaciji, a da je naš zadatak da se postavimo kao vođa čopora - alfa mužjak ili alfa ženka - i da ne dozvolimo psima da nas nadjačaju. (Sećam se jednog treninga na kom je Lili cvilela dok je trener pričao. Izbačena sam sa časa, uz objašnjenje da je pas pokazao dominantno ponašanje i da me je „nadvladao“.) Bredšo ne dovodi u pitanje DNK pasa i vukova, koji je gotovo identičan. Njegov argument je da su naučnici izučavali pogrešne vukove i stoga izveli pogrešne zaključke. Ljudi su izučavali američke šumske vukove, jer je evropski vuk praktično izumro. Međutim, ova vrsta vuka nije u bliskoj vezi sa psima.

Njegova hipoteza glasi da su domaći psi potomci vukova koji su bili daleko socijalizovaniji od pomenutih i da se ne mogu porediti sa današnjim vukovima. U prilog tome idu i rezultati nove studije, koja je obuhvatila indijanske seoske pse. Ona pokazuje da oni ne formiraju čopore poput vukova. Drugim rečima, psi ne pretenduju na dominaciju u domaćinstvu. Bredšo veruje da je veza između ljudi i pasa, nažalost, degradirana. On objašnjava da su moderne tehnike treniranja pasa prožete idejom da pas želi da dominira nad vlasnikom. On objašnjava da su takvi psi obično anksiozni pre nego ambiciozni. "Oni ne žele da kontrolišu ljude, već sopstvene živote. Tome svi težimo - da kontrolišemo sopstveni život. To je osnovna biološka potreba".

Teorija ovog naučnika daleko je od zagovaranja prestanka treniranja pasa, već sugeriše da treba napustiti brutalne metode vaspitavanja.

Zbog-ovoga-treneri-pasa-treba-da-preispitaju-svoje-metode200Cezar Milan, uticajni "šaptač psima", izgradio je svoju televizijsku karijeru na objašnjavanju pseće psihologije "vučjom" terminologijom. Bredšo objašnjava: "Nerado demonizujem Milana, jer je on pod velikim pritiskom. Na nedavnoj turneji po Velikoj Britaniji, Milanu je rečeno da su njegove metode bliske Defra metodama, koje su zabranjene zbog brutalnosti. On je pametan čovek koji vidi u kom pravcu se situacija kreće, pa je počeo da prihvata i metode nagrađivanja. Sve te stvari koje je napričao o vukovima nisu naučno zasnovane". Osim toga, kako primećuje Bredšo, postoje i brutalniji treneri od Milana - poput uticajnih Monksa iz SAD koji "zvuče kao najnežniji ljudi na svetu", ali svoje metode kažnjavanja zasnivaju na biologiji vukova: oni sugerišu vlasnicima da "drmaju" svoje pse, jer to čine i vučice sa svojim mladuncima, kako bi održale red.

Bredšo daje prednost humanim treninzima zasnovanim na nagrađivanju. Nova istraživanja pokazuju da psi uče da zaovolje svog vlasnika. Divno je to čuti, a pravo je olakšanje ne razmišljati više o primitivnoj borbi za moć.

Ovaj naučnik bavio se izučavanjem mrava, osa, moljaca... Zatim je odlučio da proširi polje istraživanja. Kada je počeo, pre četvrt veka, ova nauka nije bila popularna kao danas, kada predstavlja veliku oblast ispitivanja, usled rasta interesovanja za negu pasa i specijalizaciju veterinara na polju pseće psihologije. Osim toga, od 11. septembra 2000. godine poraslo je interesovanje za proučavanje psećeg njuha. On se danas koristi ne samo za pronalaženje narkotika, već i za pomoć obolelima od epilepsije (pas može da ih upozori pred napad), kao i za nanjušavanje svega, od buba do različitih oblika raka. Bredšo u svojoj knjizi pomno prati pseći nos. On nas je naveo da pokažemo "manire" i postanemo svesni čula mirisa svog psa.

Za svakoga koga zanimaju pseća osećanja, "In defence of dogs" je sentimentalno i edukativno štivo, koje će vam otkriti nekoliko iznenađujućih činjenica. Prvo što će vas šokirati je da psi ne osećaju krivicu. Samim tim, izgled koji ima Lili kada je zateknem kako bez dozvole leži na sofi nije krivica? Bredšo objašnjava da ona ume da poveže ležanje na sofi sa neodobravanjem vlasnika, ali to ne znači da oseća krivicu, niti poseduje mentalni mehanizam koji razlikuje dobro od lošeg. Manje iznenađenja donosi zaključak da psi mogu da osete ljubomoru. Ona, međutim, nije sveobuhvatna: oni je osećaju u trenutku, ali se ona ne produžuje.

Najneverovatnija teza koju Bredšo iznosi u svojoj knjizi je da se psi više zainteresovani za ljude nego obratno. Ova činjenica potvrđena je studijom "ko-evolucije", uporedne studije razvoja i međusobnog usklađivanja dve vrste. U tom smislu, društvena osećanja vukova davno su zamenjena intenzivnom potrebom pasa da se zbliže sa ljudima. Bredšo tvrdi da štenci od trenutka kada otvore oči počinju da se zbližavaju sa ljudima, potpuno, spontano i najbolje što umeju.

Bredšo piše o ljubavi (nauka je označava kao „privrženost“), tvrdeći da pas zaista voli svog vlasnika. Pozitivni hormon oksitocin luči se izazvan ljubavlju. "Psi luče oksitocin tokom druženja sa ljudima", piše Bredšo, dodajući da njima, osim toga, vlasnici nedostaju kada nisu pored njih. Od osam miliona pasa, koliko se procenjuje da ih ima u Velikoj Britaniji, pretpostavlja se da više od pola miliona pati od stresa uzrokovanog razdvajanjem od vlasnika.

Ovaj naučnik odlučan je u nameri da izrazu "pseći život" da pozitivnu konotaciju. Govoreći o budućnosti, on uočava potrebu za reformom uzgajanja rasnih pasa, kako bi oni imali zdravu budućnost. On govori o svojim bivšim i sadašnjim ljubimcima. Govori i o tome koliko su psi sposobni da razumeju naš govor tela.

Pseći govor tela

Položaj tela je dobar indikator opšteg psećeg samopouzdanja.
Povijenost prema zemlji: Zabrinutost.
Uspravan stav: Samouverenost.

Rep
Što je rep niži, pas je manje samouveren.
Podignut rep, mahanje vrhom: Zainteresovanost.
Opušten rep, mahanje levo-desno korišćenjem zadnjeg dela tela: Uzbuđenje i/ili želja za igranjem.
Spori zamasi repom: Neki psi koriste ovaj pokret kada su skloni agresivnosti.
Rep međunogama: Uzmicanje.
Mahanje repom nekada može signalizirati nesigurnost i konflikt.

Položaj leđa
Krut: Blagi strah ili anksioznost.
Podignuta leđa: Mogu indicirati neodlučnost, pas izgleda kao da zadne noge pomera ka napred, dok prednje noge stoje mirno.

Uši
Zavisi od vrste.
Uši orijentisane napred: Zainteresovanost i pažnja.
Opuštene uši: Plašljivost, spremnost da se povuče.

Glava na strani: Koketni izgled može od vlasnika izmamiti nagradu.

Protresanje: Kada izađu iz automobila ili nakon potapšavanja, psi imaju običaj da se protresu, kao da su izašli iz vode. Ovo nema veze sa komunikacijom, već im jednostavno pomaže da se opuste. Neki psi se uzbude u prisustvu ljudi, pa im mišići postaju napeti, a otresanje ih opušta.

Vršenje nužde i "šutiranje" tragova: Psi nastoje da obeleže svoju teritoriju. Urin svakog psa je individualan, jer poseduje informacije koje drugi psi mogu "pročitati". Grebanje i šutiranje nad tragovima vršenja nužde ostaci su stare navike, kako bi drugim psima pokazali svoje prisustvo.

Osvrtanje: Ovaj gest javlja se kada pas hoće da proveri prilikom šetnje da li ga vlasnik prati i da li je porodica na okupu. Pas ljude posmatra kao "svoju teritoriju" i nastoji da ih drži na okupu.

Kostrešenje: Ovo psa čini vizuelno većim, čime se smanjuje rizik od napada; često je reč o blefu, jer životinja nema nameru da se bori.

Iskeženi zubi: Takođe često gest blefiranja, mada će pas napasti ukoliko nema izbora.

Opreznost, zamrznuti stav, širom otvorene oči i iskeženi zubi: Strah, kao i kod ljudi.

"Naklon": Pas spušten na prednje noge pozvia vlasnika ili drugog psa na igru.

Opušteno lice, čitavo telo se mrda zajedno sa repom: Sreća.

Izvor: Theguardian.com

Tekst ili delove teksta je zabranjeno prepisivati, štampati, objavljivati, prodavati, bez naše pismene dozvole. Dozvoljeno je navođenje linka koji upućuje na ovaj blog/članak ili korištenje dugmeta “deljenje” (Facebook, Twitter i ostali dugmići…) koje se nalazi ispod svakog članka.

Preporučujemo

Društvo za spoljnu i unutrašnju trgovinu NEW INSTINCT  Beograd - Zvezdara , tel /fax . 011/ 28 31 727 , 063/ 8735 171, Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

MB 20842725, PIB: 107641963

Copyright © 2013 New Instinct doo, Sva prava zadržana
Ovaj veb sajt i bilo koji njegov sadržaj ne smeju se umnožavati, reprodukovati, ponovo objavljivati,
učitavati, postavljati, prenositi, distribuirati ili koristiti za kreiranje izvedenih dela,
bez prethodne pismene saglasnosti New Instinct doo.