Uloga proteina u kvalitetnoj ishrani pasa i mačaka

Koji je nabolji izvor proteina za pse? Koji za mačke? Koliko proteina treba da bude zastupljeno u ishrani? Da li proteina može biti previše?

Protein je verovatno najvažnija komponenta pseće i mačje ishrane, a ujedno je i sastojak oko kog se vode najžešće debate. Koji je nabolji izvor proteina za pse? Koji za mačke? Koliko proteina treba da bude zastupljeno u ishrani? Da li proteina može biti previše? Kako znati koja je hrana bolji izvor proteina? Šta je sa životinjama alergičnim na neke vrste hrane?

Sve ovo daje materijal za razmišljanje i ostavlja mnoge vlasnike frustrirane i zbunjene prividno beskrajnom raznovrsnošću hrane kojom treba da hrane svog mezimca.

Tokom poslednjih 5 do 10 godina brzi rast tržišta prirodne hrane za životinje značajno je proširio mogućnosti odgovornim vlasnicima, ali veće mogućnosti izbora ne čine odluku lakšom. Naprotiv, što je više opcija dostupno, izbor je sve teži. U ovom članku pomoći ćemo vam da olakšate donošenje odluke razmatranjem ključnih faktora koji utiču na procenu hrane za kućne ljubimce - proteina.

O poreklu i sastavu proteina

Molekul proteina sačinjen je od lanaca aminokiselina. Različiti izvori proteina sadrže različite kombinacije oko 22 aminokiseline. Njih 10 smatra se "osnovnim" aminokiselinama, jer psi i mačke ne mogu da ih proizvedu same, pa one moraju biti prisutne u ishrani. Kada pas ili mačka konzumiraju protein, on se razlaže tokom procesa varenja na pojedinačne aminokiseline. One se tada okupljaju u "blokove" koji izgrađuju tkivo, poput kože, krzna, mišića i organa. Aminokiseline takođe imaju ulogu i u proizvodnji metaboličkih enzima neophodnih za mnoge telesne funkcije, uključujući regulaciju antitela unutar imunog sistema i prenos nervnih impulsa.

Protein iz životinjskih izvora sadrži najkompletnije aminokiseline koje su psima i mačkama najlakše za varenje. Proteini životinjskog porekla ne samo da su dostupniji i sadrže širi rang aminokiselina, osnovnih i onih drugih, već su i ukusniji vašem mezimcu. Biološka vrednost proteina određena je time kako su razložene aminokiseline i iskorišćene u telu. Za pse i mačke, belance se nalazi na vrhu ove liste, sa biološkom vrednošću 100, praćeno mišićnim mesom (govedina, jagnjetina, piletina) čija je vrednost 92 i mesom organa sa vrednošću 90. Pšenica i kukuruz nalaze se nisko na listi i nose vrednost 60 i 54. ili manje obrađeno meso (poput smrznute ili dehidrirane hrane).

Kada procenjujete izvor proteina na vreći granula, treba da znate da ukoliko se odmah iza prvog navedenog sastojka mesa na listi nalaze žitarice, ili ako je bilo koja žitarica prva u nabrajanju, to znači da je protein iz pomenute hrane uglavnom žitaričnog porekla. Prisiljavanjem životinja da aminokiseline izvlače iz žitarica jedan je od glavnih uzroka gojaznosti kod ljubimaca sa kojom se većina njih danas suočava.

Koje meso je najbolje?

Da li je piletina najbolji izvor proteina za mačke? Da li je govedina najbolja za pse, ili je jagnjetina bolja? Postoje čvrsti stavovi među ljubiteljima životinja po ovom pitanju, ali pravi odgovor u potpunosti zavisi od individualne prirode mačke ili psa. Neka istraživanja, naročito ona koja je sproveo William Cusick, govore da je za pse najbolja ona hrana koju su jeli njihovi preci: hrana koja je dostupna u okruženju u kom se vrsta razvila. Na primer: škotski ovčar će najradije jesti jagnjetinu, ribu i živinu, jer potiče iz takvog podneblja. Hrtu, koji je poreklom iz Egipta, najviše će prijati zečetina, svinjetina i živina, kao i kozje meso. Nemački ovčari ovom logikom će se hraniti govedinom.

Dok vodiči kroz određene rase mogu biti od pomoći za neke pse, drugima je poreklo nepoznato. Za drugu veliku grupu pasa (i mačaka) alergije na hranu će odrediti koji je izvor proteina najbolji. S druge strane, pretpostavlja da se sve mačke hrane slično, uglavnom glodarima i pticama, a ponekad i zečevima.

Kako onda odrediti koje je meso najbolje za ljubimce? U odsustvu osetljivosti ili alergije na hranu, odgovor glasi: vaša ljubimica trba da jede najmanje tri različite vrste hrane. Rotiranje osigurava širu nutritivnu osnovu koja vremenom pomaže u redukovanju učestalosti osetljivosti i alergije na hranu. Mnogi psi i mačke koji su se godinama hranili jednoličnim namirnicama razvili su intoleranciju ili hronične digestivne probleme, poput gasova, dijareje ili čestog povraćanja. Rotiranjem najmanje tri različite vrste hrane uz različite izvore proteina (mislimo na različite ukuse, tj različito meso/formule istog proizvođača), predstavlja najbolji odgovor na pitanje Koja hrana je najbolja za mog ljubimca? Samo vi i vaš ljubimac možete zaista odrediti šta je najbolje, kroz isprobavanje različitih visokokvalitetnih hrana i biranjem onoga što mački ili psu najviše odgovara.

Protein je verovatno najvažnija komponenta pseće i mačje ishrane, a ujedno je i sastojak oko kog se vode najžešće debate.

Koliko proteina je previše proteina?

Uz rastuću popularnost hrane bez žitarica i sa niskim sadržajem ugljenih hidrata tokom poslednjih godina sve češće se javljaju pitanja o mogućnosti da se pretera sa proteinima. Jedan od razloga za to je mit da previše proteina u ishrani može izazvati oboljenje bubrega, naročito kod starijih životinja. Nutritivna istraživanja pokazala su da ova zabluda nije tačna, ali ona i dalje živi. Ona vodi poreklo od veterinara koji su životinje sa oboljenjem bubrega stavljali na niskoproteinske dijete kako bi snizili nivo nitrogena u njihovom organizmu. Današnji stručnjaci, međutim, sve više preporučuju visokoproteinsku dijetu za životinje sa pomenutim oboljenjima, jer je njega lakše variti. Što je bolji kvalitet izvora proteina, to je manje otpada proizvedeno u digestivnom sistemu, a samim tim i bubrezi imaju manje posla, jer u telu ima manje nitrogena.

Višak proteina kod zdravog psa ili mačke obično se izbaci urinom ili se pretvori u mast. Jedna mera opreza pri visokoproteinskoj ishrani je praćenje koliko količinski hranite ljubimca, a da se on ne ugoji. Samo ne treba preterivati sa količinom granula. Odgovor na pitanje Koliko proteina je previše? zavisi od pojedinačnog psa ili mačke, njihovog metabolizma, nivoa aktivnosti i životnog stila. Ukoliko vaš pas ili mačka većinu vremena provodi mirujući i retko se igra, dajte im manju količinu iste hrane kojom ih hranite i ako pas ili maca jure za svim što se mrta i aktvni su, dajte im nešto veću količinu. Obema životinjama potrebna je visokokvalitetna ishrana bogata proteinima, ali im je potrebna različita količina.

Mace i kuce koj rastu, skotne keruše i mačke, kao i one koje doje, zahtevaju više proteina nego obične odrasle životinje.

Dakle, što viši procenat visokokvalitetnih proteina (poreklom iz mesa)- najbolja je opcija. Visok procenat proteina ne šteti ljubimcima.

"Novi" proteini

Kada se sumnja na alergiju na hranu, mačka ili pas se obično stave na režim ishrane koji sadrži "novi" protein i ugljeni hidrat. Novi protein je onaj koji životinja nikada ranije nije konzumirala. Jagnjetina i pirinač su originalno formulisani da zadovolje ovu potrebu. Međutim, ta ideja je postala tako popularna da su mnogi proizvođači prešli na proizvodnju jagnjetine i pirinča, pa je većina pasa i mačaka u nekom trenutku jela ovu hranu. Proizvođači hrane za kućne ljubimce uvideli su mogućnosti za širenje jedinstvenih kombinacija sastojaka, pa su počele da proizvode "alergijske formule" sa još egzotičnijim izvorima proteina. Srnetina, pačetina, zečetina, haringe, pa čak i meso kengura mogu se naći na listi izvora proteina namenjenih osetljivim životinjama. Ovo olakšava pronalaženje alternativnog izvora proteina, ali vlasnici treba da vode računa da ne hrane ljubimce svim ovim vrstama, kako im ne bi ponestalo opcija ukoliko se javi potreba za restriktivnom dijetom.

Kada tražite novi protein, pažljivo čitajte deklaraciju. Mnoge vrste konzervirane hrane i granula nose ime koje sugeriše novi protein, ali na listi sastojaka možete pronaći uobičajeni izvor, poput belanca ili piletine.

Kako biste zaista odredili da li restriktivna ishrana pomaže vašem ljubimcu, treba da ga hranite na ovaj način do 12 nedelja, mada se napredak može uočiti već tokom prvih četiri do osam nedelja. Kada se uspostavi tolerancija na hranu, treba pronaći jedan ili dva druga izvora proteina koje životinja takođe toleriše, radi rotacije namirnica. Pas ili mačka koji su alergični na određene vrste proteina imaju tendenciju da razviju osetljivost i na druge vrste hrane, pa je rotacija iz tog razloga veoma važna.

Sve veća dostupnost hrane za pse i mačke bez žitarica na tržištu olakšava hranjenje ovakvih životinja.

Zaključak

Ishrana je kamen temeljac zdravlja, a visokokvalitetni protein je ključni element pravilne ishrane. Pažljivo čitajte deklaracije, kako biste bili sigurni da protein kojim hranite svog psa potiče od mesa, a ne od žitarica. Ukoliko alergije ili osetljivost postanu problem, pažljivo pročitajte deklaraciju i odaberite zaista novi protein u prvoj fazi restriktivne dijete, ili probajte hranjenjem ljubimca ishranim bez žitarica. Davanje previše proteina nije čest problem, ali davanje previše hrane jeste - održavajte porcije prikladnim aktivnostima životinje i metabolizmu, kako biste izbegli gojaznost.

Izvor: Only Natural Pet

Pročitajte sastav i karakteristike ultra premium hrane za pse NUTRIVET INNE, bez žitarica: NUTRIVET INNE hrana za pse i hrane za mačke Nutrivet INNE: NUTRIVET INNEt hrana za mačke

Tekst ili delove teksta je zabranjeno prepisivati, štampati, objavljivati, prodavati, bez naše pismene dozvole. Dozvoljeno je navođenje linka koji upućuje na ovaj blog/članak ili korištenje dugmeta “deljenje” (Facebook, Twitter i ostali dugmići…) koje se nalazi ispod svakog članka.